Crtež u modernoj umetnosti XIX veka
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Internacionalni univerzetet u Novom Pazaru

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Crtež u modernoj umetnosti XIX veka". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
FAKULTET UMETNOSTI
ODSEK: DIZAJN I MODNA KREACIJA
Crtež u modernoj umetnosti XIX veka
- Istraživački rad -
Doc. mr Redžep Nikšić
Irma Čoković
Novi Pazar, januar, 2010.
UVOD
Čovek je jedino biće na paneti koje pravi slike. Širom sveta kad god bi ulovio sebi ručak ili dobio malo slobodnog vremena, pračovek bi uzimao u ruke nagoreli štap ili oštar kremen i sedao da zabeleži svoja osećanja, da pokaže kako shvata koliko je važna njegova ličnost, da nekim stvaralačkim činom objavi da je srodan tvorcu. U to vreme ni kuće nije imao. Po zidovima i tavanicama svojih polumračnih pećina, crtao je i slikao je severnog jelena, bizona, divljeg vepra, ovce i žene svog vremena. Radio je to da zadovolji težnje svoje ljudske prirode. Na taj način ispričao nam je skoro sve sto znamo o njegovim osećanjima i načinu života, jer je umetnost najverniji i najrazumljiviji čovekov spomenik.
Crtanje liči na nauku. Crtež retko kad može da se prepusti osećanjima, jer je njegova dužnost, da verno zapaža a ne da izmišlja. S’pravom kažemo da je neka linija “pronicljiva” kad mislimo na liniju koja smesta beleži i najtananija odstupanja od normalnoga. Prožeti smo dubokim zadovoljstvom kad vidimo da su ta zapažanja tačna upoređujući ih sa sopstvenim iskustvom. Samo crtač koji je pored toga i umetnik moze da zna kako da naglasi svoju liniju ističući ovde neku izbočinu, uklanjajući neko tamo udubljenjenje stapajući izvijene linije jedna u drugu, dok najzad u ritmu njegovih kontura ne uhvatimo odjek neke emocije ispod onoga što smo lako mogli da primamo kao go, bukvalan opis. Loš prostorni raspored odaje slabosti stvaralačke zamisli. Slika snažno i jednostavno saopštava zamisao samo onda kada su prostori postavljeni u takav odnos da pažnju usresređuje na glavne tačke vizuelne koncepcije koja je najpre izazvala slikarsku emociju.
Prostorni raspored koji podstice oko na besciljno lutanje tako da se njegovi sastavni delovi medjusobno bore da bi privukli paznju umesto da je privlace zdruzenim snagama, kao takav nikad ne moze biti slikarski.
U ovom radu crtež se posmatra sa aspekta njegove umetničke vrednosti i to kroz stvaralštvo najpoznatijih slikara devetnestog veka
.
Upoglavlju CRTEŽ objašnjena je sama defenicija crteža, suština, tehnike crtanja i vrste crteža.
U poglavlju UMETNOST 19 VEKA u kratkim crtama nabrojani su i opisani pravci u unetnosti koji su obeležili taj period kao i predstavnici tih pravac.
Deo CRTEŽI U DEVETNESTOM VEKU opisuje odnos slikara prema crtežu u tom periodu kroz prikaz njihovih dela u toj oblasti slikarstva.
ZAKLJUČAK sažeto rezimira uticaj devetnestog veka na razvoj i pristup crtežu kao umetničkom delu.
...

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

 

www.maturski.org 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]